Your browser version is outdated. We recommend that you update your browser to the latest version.

Политика, Погледи, 16. маја 2018.

Неизвесна и опасна будућност са „Косовским заветом“

Уместо залагања за врло ризично одржавање замрзнутог конфликта на Косову и тињајућих конфликата у Босни и Херцеговини, морамо бити креативнији. Морамо Албанцима на Косову и Хрватима и Муслиманима у Босни и Херцеговини понудити рационално регионално решење. И Косво и БиХ треба да се политички организују тако да се децентрализују и регионализују. Да се успостави политички систем у којем сва власт припада општинама (кантонима) и у којем се закони доносе консенсузом општина (кантона). 
Потпуно је погрешна политика група и појединаца који себе називају грађанском и проевроском опозицијом што не помогну властима у решавању Косовског чвора својим предлозима. Они чекају да се председник Србије, г. Вучић, угрува на питању Косова. Не схватају да никоме, па ни њима, Вучићев пад на питању Косова не може донети било какву корист.
Колико год било погрешно и штетно понашање власти и урушавање институција у многим сегментима унутар Србије, пре свега у области медијских слобода и владавине права, г. Вучићу се мора дати подршка у спровођењу политике помирења и разрешења конфликта са Албанцима. 
У свести просечног Југословена српског порекла, Косово и Косовски завет све до осамдесетих година прошлог века, до почетка распада Југославије, постојали су само као део општег образовања из области националне историје. Данас је за велики број Срба Косово срце Србије а мит о Косовском завету полазиште за доношење одлука о данашњим националним проблемима. Ова промена је последица погрешне политике, која је на политичку кризу југословенске државе, ради остварења дневно политичких циљева групе на власти у Србији осамдесетих, у средиште дневно политичке пропаганде ставила смишљено одабране поједине митове из ближе и даље прошлости, са нарочитим фокусом на Косовски мит и мит о Косовском завету. 
Несхватљиво је са којом лакоћом су данашњи пропагатори Косовског завета заборавили и забашурили друге српске митове, на пример - српску Црну Гору, српског Његоша, Стару Србију, српску Херцеговину, српску Крајину, „Маћедонију“, итд, итд. 
Кажу данас пропагатори Косовског завета да због Косовоског завета не треба данас да решимо конфликт са косвским Албанцима. Бројни представници интелектуалне елите и СПЦ траже од г. Вучића, да изабере замрзавање конфликта. При томе указују на пример Кипра. Кажу да треба да чекамо, ако треба и више деценија, док се међународне околности не промене, ми не ојачамо економски и војно или док наши садашњи противници Американци и Енглези не ослабе, или пређу и они на нашу страну...А ако Албанци и њихови НАТО савезници у одсуству договора сада и крену у рат против Срба, да треба тај рат да прихватимо и уз помоћ Русије у њему победимо. 
И шта ћемо онда добити? И у једном и у другом случају, било да до решења дође после 20 година замрзнутог конфликта без рата, или раније али после рата, (ма колико милитантни заговорници Косовског завета можда желели да последица рата буде та да Албанаци нестану са Косова) морамо рачунати са тим да ће на Косову и после рата већину чинити Албанци. Очигледно је да Србија не може да буде мирна успешна демократска држава, у којој владају ред и закон, и у којој се поштују људска права, а да у свом саставу има једну четвртину непријатељски, антисрпски расположених грађана - Албанаца са Косова и из Прешева, Медвеђе и Бујановца. 
Ми смо добили па изгубили Косово и „Маћедонију“, али смо се проширили на север, добили смо Војводину, у којој су у великом броју живели Немци, који су били највећа национална мањина у бившој Југославији пре Другог светског рата. Србија је од Турака 1877 освојила цело Косово (које је тада обухватло целу „Маћедонију“ све са Солуном) али јој је Русија забила нож у леђа и све те области миром у Сан Стефану код Истанбула препустила вољеној Бугарској. „Ударац тај заболео је Србе нарочито с тога што није дошао од душманина, неого од стране која је сматрана као потпуно пријатељска и којој се прилазило са неограничеим поверењем. На уста Змајева одговрао је у то доба читав наш народ великој Русији: „Хвала ти, хвала, српска немајко!“ – цитат је из књиге „Велика Србија-Уједињење“ Владимир Ћоровић, Народно дело, Београд, 1924, стр.56.
Косово треба да буде уређено као Швајцарска, која има 5 пута више становника и три пута сложенију етничку структуру од Косова. То је једини начин да се онемогући мајоризација, владавина једне етничке групе над другом. Такво Косово, у коме је српска мањина свој на своме, моћи ће да заједно са нама већ за пар година уђе у ЕУ, а по мом мишљењу треба заједно са нама да уђе и у НАТО. Такво решење ће и за нас и за Албанце омогућити много бољу будућност од опасног и неизвесног замрзавања конфликта.
Александар Лојпур