Your browser version is outdated. We recommend that you update your browser to the latest version.

Ka novom Zakonu o privatizaciji

1. maja 2014.g.

Primer Fabrike malolitražnih motora Dvadest prvi maj Beograd koje uspešno posluje kao jedno od retkih preostalih društvenih preduzeća, o čemu je Politika pisala u prvomajskom prazničnom broju, jeste ne samo dokaz za jedan od mogućih načina za povećanje privrednog rasta u Srbiji, nego i primer jednog od mogućih načina za ispravljanje katastrofalnih grešaka u procesu privatizacije.

Pre dve godine Pariss, Pokret akcionara radnika i sindikata Srbije, podneo je Vladi republike Srbije inicijativu za donošenje novog zakona o privatizaicji i izmenama i dopunama zakona o restituciji.

Naime, kada je Srbija donela 2001.g. neustavni Zakon o privatizaciji, zaposleni su   lišeni svojih imovinskih prava u pogledu imovine preduzeća u kojima su bili zaposleni, i to, pre svega prava korišćenja, ubiranja plodova i raspolaganja imovinom tih preduzeća, prava vlasništva nad delom akcija i prava na otkup po povoljnim uslovima dela akcija koji nije otkupljen. Zato je Pariss, podneo inicijativu Ustavnom sudu da proglasi Zakon o privatizaciji neustavnim a Vladi i Skupštini Republike Srbije da bude donet zakon o izmenama i dopunama zakona o restituciji, pa da se zaposlenima, penzionerima i potomcima zaposlenih vrati imovina tj, pravo korišćenja, ubiranja plodova i raspolaganja, nad preduzećima u kojima su bili zaposleni. Tamo gde je moguće da se vrati u naturi, tamo gde to nije moguće da se obeštete po pravlima za obeštećenje koji su određeni u zakonu o restituciji.

Po izvršenom povraćaju preduzeća u naturi, novim zakonom o privatizaciji treba zaposlenima koji su ostali u preduzećima, bivšim zaposlenima i novo zaposlenima predati u vlasništvo bez naknade ta ista preduzeća kao društvena, a oni ako hoće, neka ih transformišu u akcionarska društva i neka im budu date besplatne akcije prema broju koji je srazmeran doprinosima za socijalno osiguranje koji su uplaćivani na ime zaposlenog. Radnicima koji stupaju na rad posle „revolucije“ za svaku godinu rada daje se besplatno određeni broj novoizdatih akcija ako se bude vršila dokapitalizacija preduzeća.

Po ispravljanju ove  nepravde koja je u isto vreme bila i greška sa katastrofalinim posledicama, treba omogućiti slobodan privredni razvoj svim oblicima privrednog organizovanja. Zašto država umesto da povlašćenim građanima daje podsticaje od 10.000 eura  za otvaranje radnih mesta ne bi odredila priritetne oblasti ekonomskog razvoja, osnivala preduzeća u tim oblastima i davala ih kao društveni kapital na upravljanje zaposlenima?

Po izvršenom povraćaju preduzeća u naturi, novim zakonom o privatizaciji treba zaposlenima koji su ostali u preduzećima, bivšim zaposlenima i novo zaposlenima predati u vlasništvo bez naknade ta ista preduzeća kao društvena, a oni ako hoće, neka ih transformišu u akcionarska društva i neka im budu date besplatne akcije prema broju koji je srazmeran doprinosima za socijalno osiguranje koji su uplaćivani na ime zaposlenog. Radnicima koji stupaju na rad posle „revolucije“ za svaku godinu rada daje se besplatno određeni broj novoizdatih akcija ako se bude vršila dokapitalizacija preduzeća.

 

 Ona preduzeća koja su nastala posle 1991.g. iključivo ulaganjem privatnog kapitala ostaju u vlasništvu investitora, osim ako se u postupku utvrđivanja porekla kapitala ne utvrdi da je preduzeće nastalo kao posledica kriminala (neplaćanja poreza, pranja novca, šverca akciznim robama i sl). A ako bi se utvrdilo da je neko preduzeće nastalo kao rezulztat kriminalnih delatnosti, i to preduzeće bi se moglo i trebalo konfiskovati i predati zaposlenima na upravljanje a oni ako hoće neka ga pretvore u akcionarsko društvo.