Your browser version is outdated. We recommend that you update your browser to the latest version.
Tekst Kemala Kurspahića, predsednika Instituta za medije u demokratiji iz Vašingtona, objavljen na sajtu Slobodna Evropa 23.9.2016 .g. je vrlo uznemirujući.

Dva su dela na koje treba obratiti pažnju. Prvi deo jeste deo rečenice u kome g. Kurspahić kaže "....ne i rata devedesetih u kojem su progoni, logori i masovne grobnice bili namijenjeni nesrpskom stanovništvu od Bijeljine i Zvornika, preko Prijedora, Foče i Višegrada do Srebrenice." Drugi deo jeste deo rečenice u kome autor kaže"...ali pravi odgovor nije u prijetnjama oružjem i ratovima, nego u istorijski odgovornom dokumentovanju devetojanuarskih žrtava, od Tomašice do Srebrenice..." Ova dva dela su tipičan primer govora mržnje, podsticanja na netrpeljivost na nacionalnoj osnovi. U ratu devedesetih nisu samo "Srbi" bili dželati a "nesrbi" samo žrtve. Bilo je, nažalost, puno i žrtava i dželata na svim stranama. Što se tiče drugog dela, to je isti onaj govor mržnje kojeg je Bakir Izetbegović primenio u svom zahtevu Ustavnom sudu. Govoreći o Deklaraciji o proglašenju Republike srpskog naroda Bosne i Hercegovine od 9. januara 1992.g. Bakir Izetbegović kaže: "iz tog dokumenta jasno proizlazi namjera da se formira država dominantno jednog – srpskog naroda uz apsolutno isključivanje i diskriminaciju svih drugih naroda i gaženje njihovih prava. …To će se kasnije pokazati i tokom agresije na BiH kada je na tom teritoriju izvršeno sistematsko i plansko etničko čišćenje svih koji nisu Srbi, uz činjenje brojnih drugih povreda međunarodnog humanitarnog prava, što će kulminirati genocidom nad Bošnjacima u Srebrenici". Takođe, kaže Izetbegović u predlogu Ustavnom sudu «.. za pripadnike nesrpskog naroda nije moguće da slave dan kada su uspostavljeni organi Republike Srpske koji su počinili genocid u Srebrenici, ali i druge ratne zločine na teritoriji Bosne i Hercegovine s ciljem uništenja nesrpskog stanovništva."

Dakle, Prema Kurspahiću i Izetbegoviću, Srbi u BiH kao kolektivitet su zločinci, Republika Srpska je zločinačka tvorevina čiji su organi počinili genocid u Srebrenici, i zato dan kad je osnavana ta zločinačka tvorevina ne može da bude slavljen kao dan Republike Srpske jer to vređa nesrpske žrtve tih zločinačkih organa.

Ovakav govor mržnje člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića predstavlja krivično delo izazivanja međunacionalne netrpeljivosti, i zato njegov predlog Ustavnom sudu predstavlja protivustavan čin. Republika srpska nije nikakva zločinačka tvorevina. Ustavom BiH je određena kao sastavni deo BiH, sa takvim svojim imenom i prezimenom, kao Republika Srpska. Zahtev da se zabrani proslava dana kada je ona osnovana, predstavlja protivustavno negiranje prava tog entiteta na postojanje.

Deklaracijom od 9. januara 1992.g. politički predstavnici Srba Bosne i Hercegovine su izrazili svoju nameru da formiraju entitet u sastavu Jugoslavije, nakon što su politički predstavnici Muslimana (kako su u to vreme nazivani Bošnjaci) Bosne i Hercegovine i Hrvata Bosne i Hercegovine, bez konsultacija sa političkim predstavnicima Srba i preglasavanjem političkih predstavnika Srba, odlučili da formiraju državu Bosnu i Hercegovinu izvan Jugoslavije. U Deklaraciji je navedeno da će se poštovati sva ljudska prava svih građana bez diskriminacije, da će se primenjivati svi zakoni Jugoslavije i federlane jedinise Bosne i Hercegovine, dok je bila u sastavu Jugoslavije.

Genocid u Srebrenici i druge zločine nisu počinili ni Srbi, ni Srbi Bosne i Hercegovine ni organi Republike Srpske, već konkretni počinioci koji imaju svoja imena i prezimena (nažalost srpska) koji su zločine naredili i izvršili, i svaki takav treba da odgovara, svaki za svoje konkretno nedelo. Isto tako, ni genocid nad Srbima u tzv. NDH nisu počinili Hrvati već konkretni pojedinci sa imenima i prezimenima (nažalost hrvatskim), kao što ni pokolj Srba u Bratuncu i drugim mestima u BiH devedesetih nisu počinili ni Bošnjaci ni organi Bosne i Hercegovine već konkretni ljudi sa konkretnim imenima i prezimenima (nažalost bošnjačkim) i svaki takav treba da odgovara, svaki za svoje konkretno nedelo.

Zahtev da se zabrani Republici Srpskoj proslava 9. januara, proglašavanje žrtava građanskog rata u BiH "devetojanuarskim žrtvama" pored toga što predstavlja čin raspirivanja medjunacionalne netrplejivosti, predstavlja i provokaciju. To je akt agresije kojim se destabilizuje jugoslovenski prostor. Ustavni sud BiH je, podržavajući takav akt, postupio na protivustavan način, povredio je ljudska prava građana Republike Srspke srpske nacionalnosti (naturajući im kolektivnu krivicu za genocid i druge zločine, negirajući im pravo na nacionalno samoopredeljenje) garantovana i zaštićena Ustavom BiH i međunarodnm konvencijama. Mislim da bi svaki povređeni građanin mogao da se protiv odluka Ustavnog suda BiH kojima se zabranjuje određivanje 9. januara kao dana Republike Srpske i kojima se zabranjuje refrendum o tome, imao puno pravo da zatraži međunarodnopravnu zaštitu pred telima koja su zadužena za sprovođenje navednih konvecnija.