Your browser version is outdated. We recommend that you update your browser to the latest version.

Devet dobrih razloga za ukidanje sankcija, Vreme br. 466, 11. decembar 1999

1. Sankcije nikada nisu bile produktivne

Nema nijednog primera u svetu da je ciljana politička grupa promenila svoje ponašanje zbog sankcija. U istoriji ne postoji primer da se trgovinski embargo ili neka slična ekonomska mera pokazalo uspešno, bez obzira na namere onih koji su sankcije uvodili.

Apsolutno slaganje je bilo i biće nedostižno. Ma koliko snažna i moćna bila grupa koja uvodi sankcije, uvek će postojati konkurencija onih koji nastoje da na tim sankcijama profitiraju.

2. Sankcije su kontraproduktivne

Današnje sankcije se uvode s nadom da će ciljani režim ili promeniti politiku ili biti smaknut od strane sopstvenog naroda. Ova pretpostavka je pogrešna. Kao što je to primetio Jirži Dinstbir, neko ko se suočava sa zimom i glađu teško da će biti uspešniji od dobro plaćenog i sitog vojnika.

Štaviše, sankcije produžavaju život nedemokratskim režimima. Nedemokratski režimi koji su pod sankcijama opstaju duže od onih koji to nisu. Režim u Vijetnamu trajao je dvadeset godina zbog sankcija. Režim na Kubi traje već trideset godina potpomognut sankcijama. Režimi u Rumuniji, Španiji, Portugalu ili Grčkoj ne bi se promenili da su bili pod sankcijama. Promena režima u Južnoj Africi postala je moguća tek kada su sankcije ublažene, odnosno kada su prestale da se primenjuju. Nedemokratski režim u Hrvatskoj promeniće se uskoro jer nisu uvođene sankcije protiv njega. Režim u Iraku trajaće duže upravo zbog sankcija. Isto važi i za Srbiju.

3. Sankcije samo ojačavaju režim

To je već dokazano u Vijetnamu, Južnoj Africi, Iraku, na Kubi, a sada i u Jugoslaviji. Svaki ciljani režim voli sankcije, a njegovi zvaničnici lepo zarađuju na njima. Gde god postoje sankcije režim striktno kontroliše poslovanje i finansira se od podmićivanja.

4. Sankcije uništavaju društvo

Sankcije čine svaku komercijalnu aktivnost nelegalnom i omogućuju režimu da maltretira privrednike i poslovne ljude. Korumpiranje je jedini način da se poslovi obavljaju pod režimom sankcija. Vladavina sive ekonomije i korupcije dovodi do moralnog razaranja društva u celini. U takvim okolnostima režim može samo da profitira.

5. I opozicija smatra da su sankcije greška

Niko ne želi da oslabi režim u Srbiji koliko srpska opozicija. Ali nema ni jednog jedinog opozicionog političara, partije ili koalicije, nevladine organizacije ili građanskog aktiviste u Srbiji koji je podržavao ili podržava sankcije. Niti je iko ikada pomislio da bi sankcije mogle da oslabe Miloševićev režim i eventualno ga sruše.

6. Sankcije su suprotne međunarodnom pravu

Zbog štete koju nanose društvu u celini i pojedincima, u prirodi sankcija postoji element zloupotrebe političke sile, što je nehumano i stoga suprotno prirodi prava i zakona. Cena koja se plaća sankcijama da bi se neki politički cilj ostvario - previsoka je. U Iraku su sankcije već odnele na hiljade života zbog gladi i slabe zdravstvene zaštite. Smrtnost dece dostigla je neslućene razmere. U Srbiji te posledice neće biti jednako dramatične zbog bolje razvijene poljoprivrede. Ipak, povećana smrtnost zbog hladnoće, loše zdravstvene zaštite i nedostatka osnovnih medikamenata u porodilištima biće neizbežna ove zime.

Posledice sankcija su strašnije od bilo koje vojne agresije ili kakvog sličnog akta proskribovanog međunarodnim pravom. Međunarodno pravo bazira se na poštovanju ljudskog života, ljudskih prava i društva. Sankcije u velikoj meri uništavaju ljudske živote. Sankcije uspostavljaju i podstiču nepoštovanje ljudskih prava u nedemokratskim režimima. Sankcije uništavaju ljudsko društvo. Prema tome, sankcije su sa gledišta međunarodnog prava - nelegalne.

7. Sankcije su antievropske

Zvaničnici najvećih evropskih zemalja, svih članica G8 izuzev Velike Britanije, nedavno su izjavili da bi trebalo ukinuti sankcije Jugoslaviji.

Plan o ujedinjenju Evrope teško će se ostvariti ukoliko sankcije protiv Srbije ostanu na snazi, budući da se Srbija nalazi na razmeđi evropskih trgovinskih puteva. Na primer, svaki grčki proizvod je skuplji zbog veće cene transporta. Evropski porizvodi su iz istih razloga skuplji u Grčkoj ili Turskoj. Tekstilni i drugi proizvodi iz Rumunije ili Bugarske takođe su skuplji zbog činjenice da Dunav nije plovan. Stoga kupci u, na primer, Nemačkoj ovu robu moraju da plate skuplje.

Sve to čini Evropu manje konkurentnom u odnosu na svetsko tržište nego što bi to bio slučaj da Srbija nije pod sankcijama, da su njeni putevi popravljeni, da je Dunav ponovo plovan i da su pruge ispravne.

8. Sankcije sprečavaju tranziciju

Nema tranzicije iz zatvorenog u otvoreno društvo bez direktnog izlaganja ekonomije tog društva stranim ulaganjima i konkurenciji na tržištu. Sankcije svaku investiciju ove vrste pretvaraju u kriminal, a izvoz čine potpuno nemogućim. To ne samo da sprečava tranziciju već i uništava ekonomiju države pod sankcijama.

9. Razlozi zbog kojih SAD i neke druge zemlje još insistiraju na sankcijama nisu prihvatljivi

Mora se postaviti pitanje zašto SAD i neke druge države insistiraju da sankcije protiv Jugoslavije ostanu na snazi. Oni kažu da žele da vide kraj Miloševićevom režimu, ali pri tom nemaju poverenja u one koji bi mogli da ga zamene, a to su prodemokratske snage u Srbiji. Ima mnogo neslaganja među akterima na srpskoj opozicionoj sceni, ali se svi slažu u dve stvari: Miloševićev režim treba da siđe sa vlasti i neophodno je ukinuti sankcije kao preduslov za to. Ipak, SAD odbijaju da prihvate tvrdnju opozicije da sankcije samo ojačavaju režim.

Jedan od mogućih odgovora je da američka administracija nije iskrena kada kaže da bi volela da vidi pad Miloševićevog režima. Ovo više liči na teoriju zavere suprotnu svakoj logici, te je ne treba tretirati kao pravi odgovor. Moguće je da je supersili poput Amerike teško da prizna svoju grešku. Sve američke administracije od kubanske krize pribegavaju sankcijama. Oslanjajući se na uverenje da time "održavaju sliku onoga što je pravedno", republikanci bivaju osetljivi na napade demokrata i obrnuto. U ovom slučaju takvih napada nije bilo.

Ispravno mišljenje je da Amerikanci misle da moraju učiniti nešto sa anti-američkim diktatorima poput Miloševića ili Sadama Huseina (proamerički diktatori nisu pod udarom, što im skraćuje vladavinu i čini ih manje zaštićenim), ali SAD jednostavno ne tragaju za nekim drugim rešenjem mimo sankcija.

Ako je ova teorija tačna, usuđujem se da ponudim Americi nešto brže i efikasnije što bi pogodilo Miloševića ili Sadama Huseina pri tom štiteći ljudska prava, živote i društvo u celini.

Kako bi bilo da probamo malo bez sankcija?

Aleksandar Lojpur
(Autor je koordinator Radne grupe za budućnost SRJ, EastWest instituta iz Praga)